Neponovljivo

Danas citam novine na poslu i pored vec uobicajnih gluposti procitam vest koja me je, u najmanju ruku, zgrozila.

Lepo pise:

“Osuđeni napadači na novinare

Igor Prvulović (30), Miljan Manić (29) i Ivan Lazarević (28) osuđeni su u Opštinskom sudu u Zaječaru na 60 dana zatvora zbog napada na novinare na zaječarskom bazenu 13. jula, dok su za krivično delo ometanja službenog lica oslobođeni optužbi.“

Ko ne zna o cemu se radi moze da procita ovde. Ukratko, novinari su napadnuti pole ubistva narko dilera na Zajecarskom gradskom bazenu. Sad ce neko da se zapita zasto sam zgrozen kad su gore pomenuti ipak osudjeni. Zato sto vec 5 dana slusam na televiziji kako policija novinare smatra sluzbenim licima. Znaci trebalo je da budu osudjeni za mnogo veci prekrsaj. Napad na sluzbeno lice je krivicno delo i dva meseca nikako ne moze da bude dovoljna kazna. Ajmo sad malo o ta dva meseca. Predvidjena kazna zatvora za prekrsaj koji su pocinili moze da bude maksimalno 3 godine. Ako uzmemo u obzir da su u pitanju narko dileri vec poznati policiji, sudu i ostalim zainteresovanim stranama, nije li ta kazna od 60 dana trebala da bude, ako ne maksimalna, bar malo vece od minimalne. Pitam se koja je to olaksavajuca okolnost uticala na izricanje ovako blage presude. Ako neko misli da presuda nije blaga mozda ce promeniti misljenje kad cuje da su se osudjeni, uz olaksanje i osmeh, izljubili posle izricanja presude. Kao slag na tortu dolazi i informacija da su, do pravosnaznosti presude i upucivanja na izdrzavanje kazne, pusteni na slobodu. Taman ce da prodaju jos koji kilogram heroina a posle ce na malo duzi godisnji odmor medju prijatelje.